Parlamentarna skupština Saveta Evrope danas o zahtevu Kosova za članstvo
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) raspravljaće danas u Strazburu o preporuci za prijem Kosova u članstvo te panevropske organizacije.
Pred poslanicima će se naći Nacrt Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo, koji preporučuje ulazak Kosova u Savet Evrope.
Dokument koji je sačinila grčka poslanica Dora Bakojani usvojio je 27. marta Komitet PSSE za politička pitanja i demokratiju.
Ako Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvoji Mišljenje, konačnu odluku o članstvu Kosova doneće Komitet ministara Saveta Evrope sredinom maja.
U nacrtu dokumenta koji će danas razmatrati poslanici iz 46 država članica SE, navodi se da bi članstvo u Savetu Evrope doprinelo da Kosovo "nastavi da napreduje u jačanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava i da se posveti postojećim izazovima", kao što su jaz između normativnih standarda i njihove efikasne primene, potreba da se poboljša zaštita prava nevećinskih zajednica, i podsticanje klime koja pogoduje izgradnji poverenja, pomirenju i inkluziji.
Komitet je kao "veliki iskorak" pozdravio nedavno sprovođenje presude Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemljišta.
Vraćanje zemlje manastiru Visoki Dečani bio je jedan od tri uslova za ulazak Kosova u Savet Evrope. Preostali su formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) i revizija kontroverznih eksproprijacija u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, uključujući imovinu Srpske pravoslavne crkve.
Ta dva uslova su u nacrtu Mišljenja označena kao "post-pristupne obaveze Kosova", koje Priština mora da ispuni posle prijema u Savet Evrope.
U dokumentu se navodi da će formiranje ZSO pomoći da se obezbedi zaštita prava kosovskih Srba i da PSSE treba da očekuje od Prištine preduzimanje "suštinskih i konkretnih koraka" u cilju njenog uspostavljanja.
Kad je reč o eksproprijacijama, Komitet je ukazao da one treba da se sprovode "uz najstrože poštovanje zakona" i u punoj saglasnosti sa planom Martija Ahtisarija.
Konstatujući pogoršanje bezbednosne situacije u opštinama na severu Kosova, Komitet je ukazao da je "rizik od otvorenog nasilja na Kosovu itekako realan" i dodao da bezbednost zavisi od "zaštite prava srpske zajednice, deeskalacije tenzija i normalizacije odnosa Kosova i Srbije".
Priznajući da je zahtev Kosova praćen "okolnostima bez presedana", budući da jedan broj članica Saveta Evrope ne priznaje Kosovo kao državu, Komitet je pozvao na "diplomatiju, dijalog i kompromis", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je Komitet PSSE za politička pitanja i demokratiju pozvao Komitet ministara Saveta Evrope da osigura da na članstvo Kosova ne utiču "stavovi pojedinih država članica u pogledu državnosti Kosova".
Komitet je takođe preporučio da Skupština započne proceduru nadzora za Kosovo, kako bi se obezbedilo poštovanje obaveza koje su kosovske vlasti preuzele na sebe u postupku pristupanja.
U nacrtu Mišljenja se navodi i da bi članstvo u Savetu Evrope bilo prekretnica u procesu evropskih integracija Kosova.
Članstvo u SE omogućilo bi Kosovu pristup Evropskom sudu za ljudska prava i pridruživanje brojnim međunarodnim konvencijama.
Kosovo je podnelo zahtev za pristupanje Savetu Evrope u maju 2022. U martu 2023. Savet Evrope je odlučio da aplkaciju Kosova prosledi Parlamentarnoj skupštini te organizacije.
Teme
Povezane vesti
