Beta - Zelena Srbija

Sutra čišćenje obale Save u Beogradu

10.9.2010. 18:51:2 +0100

ECO-SAVA-ČIŠĆENJE

BEOGRAD, 10. septembra 2010. (Beta-Ecotopia) - Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda i volonteriu organizovaće sutra čišćenje otpada sa obale Save, najavili su danas organizatori.

Akciju organizuju i Gradsko zelenilo, Gradska čistoća i Koka-kola volonteri, a čišćenje počinje u 10 sati kod Savskog mosta, iza Autobuske stanice Beograd.

Manifestacija se organizuje u okviru kampanje Dan Dunava koja će biti održana sedmi put zaredom. Ove godine je uskladjena s Medjunarodnom godinom biodiverziteta koju su proglasile Ujedinjene nacije.

Čišćenje reka biće održana u ukupno sedam gradova u kojima Koka-kola sistem ima poslovne centre.

Cilj akcije "Aktivni za reke" jeste podizanje svesti o neophodnosti saradnje vladinog, nevladinog i poslovnog sektora u očuvanju vode i vodenih ekosistema.

igi/dar

Raste upotreba biodizela u Nemačkoj

10.9.2010. 18:45:6 +0100

ECO-NEMAČKA-BIODIZEL

BEOGRAD, 10. septembra 2010. (Beta-Ecotopia) - Nemačka Savezna agencija za obnovljive energije navodi da bi industrijske biljke koje se koriste za proizvodnju biodizela do 2020. godine mogle da pokriju 12 odsto energetskih potreba, prenosi Dojče vele.

Uvoz biomase i upotreba obnovljivih energija mogle bi da pokrivaju jednu četvrtinu potreba koje se sada u Nemačkoj pokrivaju upotrebom nafte.

Potencijali su ogromni, ocenio je Andreas Šite, direktor nemačke Agencije za obnovljive energije.

"U ovom trenutku se koristi 18 odsto obnovljivih sirovina sa poljoprivrednog zemljišta u Nemačkoj. Reč je o nešto više od dva miliona hektara. U budućnosti bismo, prema nekim procenama, mogli da računamo na četiri miliona hektara, a da pritom ne ugrozimo proizvodnju hrane. Pored svega toga, postoji još pet miliona hektara pašnjaka koji su na raspolaganju", rekao je Šite.

Na to da li bi poljoprivrednicima bilo isplativije da uzgajaju žitarice ili industrijsko bilje za proizvodnju biodizela, prevashodno utiču cene na tržištu.

Činjenica da su fosilna goriva ponekad jeftinija od poljoprivrednih sirovina usporava prelazak na obnovljive izvore energije. Primera radi, pre godinu dana je tona žita koštala 100 evra.

"Kada se samo uporede vrednost žita kao energenta i vrednost sirove nafte, shvatićete da su žitarice jefitnije od nafte, a to je potpuno apsurdno", rekao je Šite.

Cena sirove nafte bi prema prognozama Medjunarodne agencije za energiju do 2030. godine, mogla da dosegne sumu od 190 dolara za barel.

Ali, procene Nemačke savezne agencije za obnovljive energije ukazuju na mogućnost da potrošnja od 22 miliona tona nafte, za deset godina, bude zamenjena upotrebom biomase.

Već sada 70 odsto obnovljivih izvora energije, koji su u upotrebi, čini energija dobijena eksploatacijom biomase.

"Ako imate neki materijal, nastao upotrebom obnovljivih sirovina u automobilskom sektoru ili neko pakovanje koje ne možete da reciklirate, to znači da biste ga termičkom obradom mogli upotrebiti za dobijanje toplotne energije. U tom slučaju je pomenuti materijal doživeo industrijsku namenu", rekao je Šite.

igi/dar

DV: Nemci se opredeljuju za elektrocikle

10.9.2010. 18:24:20 +0100

ECO-NEMAČKA-BICIKLI

BEOGRAD, 10. septembra 2010. (Beta-Ecotopia) - Klasični bicikli dobijaju u Nemačkoj konkurenciju u svojoj električnoj varijanti - elektrobiciklu, prenosi Dojče vele.

Prodaja elektrobicikala u Nemačkoj raste, a modeli postaju sve lakši, brži, izdržljiviji. Uskoro će svaki peti Nemac voziti elektrocikl.

Elektrobicikle više ne prave samo zanesenjaci u malim radionicama - oni se već duže serijski proizvode u fabrikama. Potražnja je sve veća, rekao je Zigfrid Nojberger iz Udruženja proizvodjača bicikala.

"Mislim da se može govoriti o bumu. Pre tri godine prodato je 70.000 električnih bicikala, ove godine biće prodato, kako se procenjuje, 180.000 komada", rekao je Nojberger.

Prošle godine, od ukupnog broja bicikala prodatih u Nemačkoj, četiri odsto su bili električni. Važna tržišta su i Holandija i skandinavske zemlje.

Najčešći tip su takozvani Pedelek - kada vozač okreće pedale uključuje se i električni motor. Takvi bicikli mogu da razviju i brzine nešto veće od 30 kilometara na sat i za njih, u Nemačkoj i većini zemalja, nisu potrebne vozačke dozvole.

Od presudnog značaja za razvoj Pedeleka bila je jedna tehnička inovacija.

"Pre četiri-pet godina počele su da se koriste litijum-jonske baterije što je bicikl učinilo mnogo praktičnijim, jer su baterije manje, a imaju veći kapacitet", rekao je Nojberger.

Tako pojedini elektrocikli mogu da predju i 100 kilometara bez punjenja baterije, a često je moguće nositi i rezervnu bateriju sa sobom.

Od rasta prodaje imaju koristi svi - i nove specijalizovane fabrike i one stare koje takodje nude elektrobicikle.

Trenutno, potražnja je veća od ponude. Prema procenama stručnjaka, 2018. godine 20 odsto prodatih bicikala u Nemačkoj biće na elektropogon.

igi/dar

Ministarstvo poljoprivrede:Država traži rešenje za Glutin

10.9.2010. 17:56:14 +0100

ECO-BEOGRAD-KOMPANIJE

BEOGRAD, 10. septembra 2010. (Beta-Ecotopia) - Država traži rešenje statusa za veterinarsku ustanovu Glutin iz Beograda, specijalizovanu za preradu organskog otpada iz klanica, a jedna od opcija je i privatizacija, izjavio je danas savetnik u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije Zvonimir Rot.

"Za sada pregovaramo sa četiri zainteresovane firme iz Slovenije, Hrvatske, Švajcarske i Belgije", rekao je Rot agenciji Beta povodom najave radnika Glutina da će štrajkovati gladju i blokirati Zrenjaninski put sledeće sedmice ukoliko država hitno ne počne rešavanje statusa njihovog preduzeća.

Rot nije mogao da precizira kada bi problem radnika Glutina mogao da bude rešen, ali je naveo da se čekaju konkretni predlozi zainteresovanih firmi.

Predsednik štrajkačkog odbora Glutina Desimir Rodić kazao je danas agenciji Beta da će radnici sredinom sledeće nedelje blokirati Zrenjaninski put i početi štrajk gladju ukoliko im se ne obrati ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin i ne počne pokretanje proizvodnje u firmi.

"Zahtevamo i da počnu pregovori o kolektivnom ugovoru, isplatu 49 zaostalih ličnih dohodaka, ali i započinjanje procesa privatizacije uz socijalni program", rekao je Rodić.

Rot je naveo da je sa radnicima pokušan dogovor da ne potražuju zarade koje im nisu isplaćene, jer od 2005. godine i nisu radili, ali da to nije uspelo, iako bi olakšalo prodaju firme.

Od januara ove godine im se uplaćuje minimalna zarada, povezan im je radni staž i uplaćeno zdravstveno osiguranje, ali proizvodnja nije pokrenuta, jer su pogoni devastirani i deo opreme pokraden, kazao je Rot.

Zbog lošeg stanja u kojoj se firma nalazi i dalje im je zabranjena prerada i skladištenje otpada, dodao je on.

Prema njegovim rečima, sa radnicima je pokušan dogovor i da sa tri kamiona koje Glutin poseduju uslužno obavljaju posao za druge kafilerije i tako obezbede neku zaradu, ali su to odbili.

Rot je kazao da je od devet kafilerija u Srbiji tri u državnom vlasništvu i da one u Somboru i Ćupriji, za razliku od beogradske, normalno rade.

Istakao je da Beogradu i okolini ne preti zaraza od organskog otpada, jer se on preradjuje u drugim kafilerijama.

Glutin je, kako je podstio predsednik štrajkačkog odbora Desimir Rodić, "2003. godine izuzet iz privatizacije na zahtev ministarstava poljoprivrede i životne sredine, kao preduzeće od opšteg interesa".

Vlada Srbije utvrdila je oktobra 2007. godine 100 odsto vlasništva nad društevenim preduzećem Glutin, koje je postalo veterinarska ustanova za sakupljanje, preradu i uništavanje leševa životinja i drugih otpadaka životinjskog porekla, a u maju prošle godine imenovala Upravni odbor firme.

Radnici Glutina su tužili državu zbog 49 zaostalih zarada koje nisu primili od novembra 2005. godine, od kada firma ne radi.

Predstavnik radnika Glutina je kazao i da je hrvatska firma Agroproteinka u martu ove godine poslala pismo o namerama u kome navodi da želi da kupi Glutin, ali da država to nije odobrila.

mmc/zš

Obuka kragujevačke komunalne policije

10.9.2010. 16:25:54 +0100

ECO-KRAGUJEVAC-KOMUNALNA POLICIJA

KRAGUJEVAC, 10. septembra 2010. (Beta-Ecotopia) - Na oglas za komunalne policajce u Kragujevcu prijavilo se 209 kandidata, a izabrano je 20 koji će u nedelju, 12. septembra, otići na obuku u trening centar MUP-a, prenosi sajt Grada Kragujevca www.kragujevac.rs.

Posle desetonedeljne obuke u centru MUP-a u Sremskoj Kamenici, njih očekuje polaganje stručnog ispita, nakon čega će dobiti zvanje komunalnog policajca rangiranih u tri kategorije prema stručnoj spremi.

Prema najavi iz gradske uprave oni bi trebalo da stupe na dužnost u decembru ove godine.

Načelnik Uprave za inspekcijske poslove Dušan Župljanić je rekao da 106 prijavljenih kandidata nisu ispunjavali uslove konkursa, a izbor je izvršen medju 103 prijavljena.

Gradska komisija je izabrala 10 kandidata sa visokom strucnom spremom, četvoro sa višom školom i šestoro sa srednjim stručnim obrazovanjem.

Izabrano je 12 muškaraca i osam žena.

Prema broju stanovnika Kragujevac ima pravo na 36 komunalnih policajaca, pa će u naredna dva do tri meseca biti sprovedeni novi konkursi.

Župljanić je rekao da će će tada biti izabrano 16 kandidata, 10 sa visokom i šest sa višsom stručnom spremom.

gmr/zlm/mar