BEOGRAD, 10. februara 2010. (Beta) - Direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Srbije Željka Jurakić izjavila je danas da Srbija za zaštitu životne sredine izdvaja i deset puta manje novca nego što je evropski prosek.

Jurakićeva je na okruglom stolu "Finansije i životna sredina", u Privrednoj komori Srbije kazala da zemlje Evropke unije izdavajaju u proceku dva do tri odsto Bruto društvenog proizvoda.

"Kada je u pitanju Srbija, stanje je nezavidno.Neke procene pokazuju da se izdvaja od 0,2 do 0,3 odsto BDP, a poslednjih godinu dana i manje", kazala je ona.

Jurakićeva je kazala da nemaju podatke koliko novca za zaštitu životne sredine izdvaja industrija, navodeći da će u narednom periodu napraviti takozvanu zelenu knjigu i da će ići od preduzeća do preduzeća kako bi imali realno stanje.

Ona je kazala da će osnovi teret biti na industriji koji će morati da izdvaja značajna sredstva za zaštitu životne sredine, ali i ekobiznisu, koji će direktno raditi na zaštiti životne sredine.

Jurakićeva je najavila i da će se sutra na vladi razmatrati uredba na osnovu koje će se plaćati naknada za sve vrste ulja, osim jestivih, mazive, za akumulatore i baterije i podsetila da su do sada u okviru podzakonsmih akata donete uredbe koje su se odnosile na gume i reciklirane otpadne gume.

Direktor Fonda za zaštitu okoliša Hrvatske Vinko Mladineo je kazao da je taj Fond do sada finansirao 3.600 projekata u toj zemlji, čija je ukupna vrednost bila 860 miliona evra.

On je kazao da Fond samo od raznih ekoloških naknada godišnje prihoduje oko 170 miliona evra, da je kroz razne projekte zaštite životne sredine zaposleno 4.500 ljudi i da jedino ta oblast nije bila pogodjena ekonomskom krizom.

Prema njegovim rečima, Hrvatska nema dovoljno električne energije tako da se dosta novca ulaže u obnovljive izvore od sunca, vetra , termalnih voda a koristi se i otpad kao energija.

Na okruglom stolu su ucecstvovali i predstvnici preduzeća iz Srbije koja su koristila sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine, ali i predstavnici banaka.

Kako je saopšteno banka Intesa će za energetsku efikasnost odobravati kredite u vrednosti od 100.000 do 2.000.000, sa grejs periodom od dve godine i rokom otplate od pet godina.

Ta banka je ugovor o korišćenju kreditne linije za energetsku efikasnost potpisala sa Evropkom bankom za obnovu i razvoj.Ukupno će biti plasirano 10.000.000 evra.

vra/sas