Studija: Klimatske promene mogu uticati na rast inflacije

Rast prosečnih temperatura mogao bi da utiče na poskupljenje hrane, a cene bi do 2035. godine mogle da porastu za do 3,2 procentna poena na godišnjem nivou, pokazuje nova studija.

Zajednička analiza instituta za istraživanje klimatskog uticaja (PIK) i Evropske centralne banke (ECB) ukazuje da bi ukupna inflacija usled globalnog zagrevanja u narednoj deceniji mogla da se poveća za 1,18 procentnih poena godišnje.

Efekat se podjednako oseća i u bogatim i siromašnim zemljama, čineći klimatske promene "važnim ekonomskim faktorom za stabilnost cena", navodi se u saopštenju PIK-a.

Naučnici su u studiji ispitali kako su klimatski indeksi, kao što su visoke temperature i ekstremne padavine, uticale na inflaciju u prošlosti.

Zaključili su da inflacija raste kada raste temperatura, posebno leti i u toplijim regionima na nižim geografskim širinama, zbog čega će posebno biti pogođene Afrika i Južna Amerika.

Tako su, na primer, procenili da su u leto 2022. u Evropi, gde su vrućine i suša imale veliki uticaj na poljoprivredu i ekonomiju, cene hrane povećane za 0,6 procentnih poena.

"Buduće zagrevanje predviđeno za 2035. povećalo bi efekte takvih ekstrema za 50 odsto", objasnio je istraživač PIK-a i autor studije Maksimilijan Koc.

Međutim, vremenski uslovi ne odražavaju se na useve, a time i na cene hrane, samo direktno, već mogu dovesti i do izbijanja bolesti ili pojave štetočina, piše portal Klima101.

Sve to dovodi i do većeg rizika od nebezbednosti hrane, ali i od pothranjenosti ili čak neuhranjenosti.

Kako se ističe u istraživanju, sa negativnim ekonomskim posledicama klimatskih promena suočiće se stanovništvo širom sveta, ali niko neće pretrpeti veću štetu nego Afrika, što još jednom oslikava klimatsku nepravdu, odnosno pojavu da globalno zagrevanje najteže pogađa područja koja su krizi najmanje doprinela.