Utorak, 22.7.2014.

Digitalizacija televizijskog signala u Srbiji

Digitalizacija televizijskog signala u Srbiji

BEOGRAD - Digitalizacija televizijskog i radio signala u Srbiji, koja bi trebalo da bude završena najkasnije do leta naredne godine, korisnicima će omogućiti neograničen izbor televizijskih kanala, uz čistiju i oštriju sliku, kvalitetniji zvuk i niz dodatnih usluga, poput titlova, odloženog gledanja programa i elektronske trgovine.

Uvodjenju digitalne zemaljske televizije DVB-T2 raduju se brojne medijske kuće, pre svega lokalne, koje će na taj način moći da dopru do većeg broja korisnika. Nadležni veruju da će digitalizacija uvesti red u tržište medija, kao i da će državi doneti prihod od 50 do 100 miliona evra.

Odlaganje digitalizacije najveći problem bi moglo da donese gledaocima u pograničnim oblastima Srbije koji koriste analogni televizijski signal, jer može da dodje do mešanja frekvencija lokalnih televizijskih programa s programima iz zemalja u okruženju.

Sa stanovišta običnih gledalaca, ipak, digitalizacija televizijskog signala ne donosi revolucionarne promene, jer oko 60 odsto stanovnika Srbije gleda televiziju preko kabla ili IPTV-a.

Odlaganje rokova

O digitalizaciji u Srbiji govori se od 2006. godine, kada je u Ženevi potpisan sporazum kojim se država obavezala da predje na digitalno emitovanje televizijskog signala. Poslednji rok za završetak tog posla jeste 17. jun 2015. godine i on važi za sve evropske zemlje.

Od EU je Srbija dobila 10,5 miliona evra bespovratne pomoći za nabavku opreme za digitalizaciju televizijskog signala po DVB-T2 standardu, kao i za postavljanje mreže predajnika na 19 lokacija. Trenutno je probnim digitalnim signalom pokriveno oko 75 odsto domaćinstava u Srbiji.

Uprkos tome, proces digitalizacije signala u Srbiji bio je ozbiljno ugrožen. Prvi rok odredjen za završetak tog posla bio je april 2012, ali se ispostavilo da je preambiciozan. Pored nedostatka novca, falile su i slobodne frekvencije.

Problem je rešen time što je deo frekvencija televizije Avala, nakon gašenja tog kanala, ustupljen za digitalni signal.

Pravni uslov za završetak digitalizacije jeste usvajanje seta medijskih zakona kojima se reguliše ta oblast, odnosno Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković izjavio je početkom jula da je izrada ta dva zakona, kao i Zakona o javnom informisanju i medijima, pri kraju.

"Dobili smo odredjene komentare i mišljenja iz Evropske komisije. Mi smo na te komentare poslali odgovore", rekao je Mirković i najavio da će u direktnoj komunikaciji sa zvaničnicima iz Brisela pokušati "što je moguće više da ubrza proces" kako bi se medijski zakoni što pre našli u skupštinskoj proceduri.

Možda i najveći problem u procesu digitalizacije jeste socijalni. Mnoga domaćinstva u Srbiji nisu u mogućnosti da priušte sebi nepohodnu opremu, odnosno televizijske prijemnike novije generacije ili savremene uredjaje koji omogućavaju prijem digitalnog televizijskog signala.

Na tržištu još nema dovoljno interesovanja za DVB-T2 uredjaje, zbog čega ni distributeri ni proizvodjači ne vide interes u prodaji televizora i set-top-boksova u DVB-T2 standardu.

Taj problem bi trebalo da bude rešen subvencijama, namenjenim domaćinstvima koja finansijski nisu u mogućnosti da nabave neophodne uredjaje.

Korist za državu

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je početkom juna rekao da je do sada završeno 15 do 20 odsto posla neophodnog za uvodjenje digitalnog signala u Srbiji.

Tom prilikom Ljajić je najavio da bi u septembru trebalo da bude potpisan ugovor s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o podršci za završetak digitalizacije televizijskog signala, što bi omogućilo da se taj proces ubrza i obavi u zadatom roku.

Prema Ljajićevim rečima, ranija procena je bila da je Srbiji za digitalizaciju potrebno 70.000.000 evra, ali će to biti uradjeno za tri puta manje novca.

Direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) Milan Janković izjavio je početkom jula da u tom regulatornom telu očekuju da digitalizacija u Srbiji bude završena do kraja ove godine, iako je krajnji rok leto 2015.

Prema Jankovićevim rečima, digitalizacija je važna kako bi država frekvencije koje budu oslobodjene prelaskom s analognog na digitalno emitovanje radiotelevizijskog signala mogla da ponudi mobilnim operatorima za korišćenje širokopojasnog interneta, odnosno za uvodjenje četvrte generacije mobilne telefonije - LTE tehnologija.

Država bi na taj način, kako procenjuju nadležni, obezbedila najmanje sto miliona evra javnih prihoda. "Prema analizama, u 2020. pet do šest odsto bruto domaćeg proizvoda možemo da očekujemo samo od razvoja širokopojasnog interneta", kaže Milan Jankovic.

Savet Republičke radiodifuzne agencije utvrdio je sredinom juna listu programa emitera koji mogu biti dostupni u digitalnoj mreži. Na osnovu te liste Javno preduzeće "Emisiona tehnika i veze" i svaki emiter ponaosob treba da izvrše neophodne komercijalne pripreme za brzi ulazak televizijskih stanica u digitalnu mrežu.

Novinar Bete Valentina Bulatović

This publication has been produced with the a s s i s t a n c e of the European Union. The contents of this publication are the sole responsibility of O s s e r v a t o r i o Balcani e Caucaso and its partners and can in no way be taken to reflect the views of the European Union. The project`s page: Safety Net for European Journalists. A Transnational Support Network for Media Freedom in Italy and South-east Europe.