Cetvrtak, 29.1.2015.

Balkanom se širi novi model autoritarne vlasti

Balkanom se širi novi model autoritarne vlasti

BEOGRAD - Balkanom se širi novi model autoritarne vlasti koji EU ne uspeva da prepozna, ocenjuje stručnjak za Balkan, profesor na Studijama o Jugoistočnoj Evropi u Gracu Florijan Biber.

U izlaganju o krizi demokratije na Balkanu u Londonskoj školi ekonomije, Biber je kao udarni primer novih autoritarnih režima koji su se razmahali po Balkanu, naveo orkestriranu kampanju protiv BIRN-a u Srbiji.

Kako prenosi Balkaninsajt, Biber je rekao da se taj slučaj uklapa u "regionalni obrazac" pojave vlada sa izrazito autoritarnim i antidemorkatskim osobinama, ali i naglasio da ga ne treba mešati sa klasičnim diktaturama.

Biber kaže da više puta ponovoljene izjave premijera Srbije Aleksandra Vučića da BIRN laže u vezi sa izveštajem o ispumpavanju vode iz kopa Tamnava, predstavljaju deo šireg obrasca orkestrirane ofanzive protiv kritičkih glasova, različitih od onih u krotkim tabloidnim medijima.

Drugi primeri su, kako je dodao, gruba kampanja protiv organizacije MANS u Crnoj Gori i hapšenje i zatvaranje istraživačkog novinara Tomislava Kežzarovskog u Makedoniji.

U optužbama premijera Srbije da BIRN dobija novac od šefa Delegacije EU u Beogradu Majkla Devenporta da bi širio navodne laži, s jedne strane, dok u isto vreme njegova vlada Srbije teži članstvu u EU, sa druge strane, Biber primećuje očiti paradoks.

Taj paradoks, dodaje medjutim Biber nije neuobičajen jer su u čitavom regionu vlade govore o Evropi, reformama i borbi protiv korupcije, dok se u praksi ponašaju drugačije.

Biber je takodje rekao da nove autoritarne vlade u regionu ne treba mešati sa njihovim pretečama iz 1990-ih godina, jer im, kako je naveo, nije potrebno da promovišu rat ili ultranacionalizam, da govore kroz držvane medije, niti da pobedjuju otvorenom kradjom na izborima.

Novi model vladavine karakterišu snažna partijska kontrola administracije i tržišta rada, duboko prodiranje navodno nezavisnih državnih institucija i felksibilan odnos prema zakonu, rekao je.

Po Biberovim rečima novi sistemi su jači i efikasniji, više "makijavelistički", a višepartijske koalicije omogućavaju podelu državnog plena na veći broj učesnika.

Rast privatnih, nominalno nezavisnih medija omogućio je novim režimima da govore kroz mnoštvo navodno nepovezanih kanala, od kojih se država takodje može distancirati u slučaju potrebe, dodao je on.

Analizirajući faktore koji stoje iza autoritarnih režima novog tipa u Jugoistočnoj Evropi, Biber je izdvojio nezadovoljstvo reformama što je medju biračima stvorilo mentalitet "svi su isti", kao i nepostojanje istinski ideoloških partija sa definisanim socijalnim programom.

Biber smatra da postoji "zanimljiva veza izmedju evropskih integracija i autoritarnih obrazaca vlasti u regionu".

"Ironično, evropske integracije su u zemljama regiona u odredjenom smislu doprinele jačanju autoritarnih populista koji su naučili kako da prisvoje parole o Evropi i korupciji, i da ih koriste kao orudje protiv domaćih protivnika", dodao je on.

Biber je ocenio da analizama i izveštajima EU o razvoju u reionu "nedostaje snažan jezik".

Čini se da EU od drveća ne vidi šumu, jer se njeni izveštaji bave brojnim sektorima, ali ne uspevaju da daju celovitu sliku, rekao je on.

Kao razloge zbog kojih su izveštaji EU pretežno optimistični i blagi, Biber navodi i to što je, kada je o Srbiji reč, prioritet Brisela da održi dijalog s Kosovom, kao i potrebu da se očuvaju pozitivni tonovi u vreme kada su principi proširenja izloženi sve jačim napadima unutar EU.

Biber medjutim veruje da su nove autoritarne vlade "došle da ostanu i to ne samo na Balkanu", dodajući da je "Madjarska još jedan primer".

Na duži rok neke bi mogle da se sapletu, zalažući se javno za jedan sistem vrednosti, a pridržavajući se drugog. To je, medjutim, dalja budućnost. Na srednji rok jedno je sigirno kada je o ovim vladama reč, a to je da one "ne žele da krenu ka liberalnoj demokratiji", rekao je Biber.