Cetvrtak, 20.11.2014.

Devetnaest godina od Dejtonskog sporazuma

Devetnaest godina od Dejtonskog sporazuma

BEOGRAD - Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tudjman i Srbije Slobodan Milošević zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.

Sva trojica potpisnika sporazuma su umrla, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. Umro je i bivši medjunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma, američki diplomata bRičard Holbruk.

Sporazumom koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tudjman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da medjusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, uz medjusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje sporova isključivo na miroljubiv načun.

Skupština SR Jugoslavije je 13. novembra 2002. ratifikovala Dejtonski sporazum, čime je SRJ jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.

Prvih pet godina po potpisivanju sporazuma u Dejtonu je svakog novembra medjunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.

Poslednji put predstavnici država-potpisnica i medjunarodni posrednici okupili su se u bazi Rajt-Peterson novembra 2000. godine, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.

Bivši medjunarodni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk koji se smatra glavnim arhitektom sporazuma, rekao je oktobra 2005. u Sarajevu da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, nastale, uglavnom, zbog njegovog nesprovodjenja.

Holbruku je na desetogodišnjicu potpisivanja sporazuma u Dejtonu uručena Dejtonska nagrada za mir u znak priznanja za postiznaje Dejtonskog sporazuma.

Poslednjih godina neki politicari u BiH, medjunarodni predstavnici i pojedine medjunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma.

Bivši Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je isticao da je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene moraju doći iz same BiH.

I njegovi naslednici na toj dužnosti su ukazivali na neophodnost reforme Dejtonskog sporazuma, ali i na to da su reformski procesi u BiH potpuno stali, zbog čega je "BiH danas najudaljenija od Evrope u odnosu na sve zemlje regiona".

Pre devet godina, u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali su se saglasili da se ojačaju strukture vlasti i da se učine efikasnijim.

U junu 2008. u Luksemburgu, BiH i EU potpisale su SSP i privremeni trgovinski sporazum, a u novembru 2010. EU je ukinula vize za putovanja državljana BiH.

Krajem te godine lideri SNSD Milorad Dodik, SDA Sulejman Tihić i HDZ BiH Dragan Čović postigli su, na sastanku u Odžacima, dogovor o ustavnim reformama BiH, koji, medjutim, nije doveo do pomaka.

Takodje su propali i razgovori vodećih političkih stranaka u BiH sa zvaničnicima SAD i EU o ustavnim reformama i ubrzanju puta BiH ka EU i NATO-u, koji su vodjeni u oktobru 2009. u vojnoj bazi Butmir u Sarajevu.

EU je tada poručila da je reforma Ustava ključ za evropske integracije BiH.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić obelodanio je početkom 2008. da je iz arhive tog tela izgubljen originalni dokument Dejtonskog sporazuma.

Dan potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma u RS je državni praznik i neradni dan, dok je u Federaciji BiH to običan radni dan.

U maju 2011. uhapšen je jedan od najtraženijih haških optuženika za ratne zločine u BiH, ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić i izručen haškom Tribunalu. Četiri godine ranije uhapšen je i tom sudu izručen predsednik RS Radovan Karadžić i njima je sudjenje u toku.